U dečjem uzrastu upala uva je relativno često oboljenje. Poseban problem predstavljaju sekretorni otitis („tiha“ upala uva) i ponavljane akutne upale uva, koje se uglavnom javljaju kao posledica prethodno neadekvatno lečenih upala uva i infekcija disajnih puteva.
Svako zapaljenje uva mora da se leči do normalnog izgleda bubne opne i urednog timpanometrijskog nalaza. Bubna opna, kako kod dece, tako i kod odraslih, mora da se pregleda otoskopom, a ne običnim levkom.
Često se dešava da se upale uva leče kratkotrajnom antibiotskom i drugom terapijom, a da se ne postigne uredan otoskopski i timpanometrijski nalaz !
Važno je, da je lekar dobro obučen za tumačenje otoskopskog i timpanometrijskog nalaza. Gubitak crvenila bubne opne ne znači da je srednje uvo izlečeno, a sa druge strane karakteristika sekretornog otitisa je upravo da bubna opna nije crvena, ali ima druge karakteristike.
Sekretorni otitis ili tzv. „tiho“ zapaljenje srednjeg uva često ide bez bolova, pa su roditelji nekad začuđeni kad im saopštimo nalaz. Ovakvo dete može da čuje slabije, da slabije napreduje u razvoju govora, pokazuje slabiji uspeh u školi i deluje nezainteresovano. Često roditelji ne shvataju da dete ne čuje, već smatraju da je neposlušno ili se namerno ne odaziva na poziv. Neretko ovakva deca bivaju upućena pedagogu ili psihologu umesto otorinolaringologu.
Danas se zna da se u sekretu srednjeg uva kod sekretornog otitisa u preko 90% slučajeva nalaze bakterije. Ovo je veoma lako dokazati korisćenjem laserske sken-mikroskopije, koja sama po sebi nema stopostotnu senzitivnost, što znači da je procenat bakterija verovatno i veći.
Na raspolaganju su nam konzervativno i hirurško lečenje. Veliki broj dece se uz pravilan pristup može izlečiti bez operacije. Važno je ovu decu redovno kontrolisati i pravilno lečiti sa svakom novom infekcijom, jer će kroz jedan period imati sklonost ka upalama uva.