Botoks u lečenju depresije – II deo

Postoje dva moguća objašnjenja. Prvo je da botulinom toksin onemogućava mrštenje. Ukoliko se individua više smeje a manje mršti, moguće je da ima bolje socijalno iskustvo što bi moglo da poboljša raspoloženje.

Druga mogućnost, koju favorizuje Dr Magid, je biološko objašnjenje. MRI studije su pokazale da kad nije moguće imati ljutit izraz lica, zbog injekcije botoksa u glabelarnu regiju, postoji manja aktivnost amigdala nego što bi se očekivalo. Ova veza bi mogla biti posredovana trigeminalnim nervom, koji povezuje glabelarnu regiju sa moždanim stablom i amigdalama, gde je kontrolni centar za anksioznost, traumu i pojačan odgovor straha.

Ukoliko individua ne može da se namrši, onda mozak ne registruje mrštenje, pa amigdala ne trigeruje uznemirenost pacijenta.
Anksiozno depresivni pacijenti izgleda bolje reaguju od melaholičnih pacijenata, pa bi tretman botoksom mogao biti prva linija lečenja ili dodatna terapija. Kontroverze su prisutne zbog toga što nije jasno da li zaista ako ne reagujemo na emocije one i nepostoje.